Светски дан борбе против шећерне болести
14. новембар 2018. године

 Светски дан борбе против шећерне болести 14. новембар обележава се у свету и код нас са циљем да се скрене пажња јавности о величини проблема и сложености здравствених и социјалних последица које изазива шећерна болест како за појединца, тако и за породицу и друштво у целини, као и могућностима примарне превенције ове болести.

О шећерној болести, типовима и симптомима
Шећерна болест (Diabetes mellitus) је најучесталија болест жлезда са унутрашњим лучењем (ендокрина болест) коју карактерише повишен ниво шећера у крви. То је комплексно обољење које настаје услед престанка или недовољног лучења инсулина, хормона који се ствара у гуштерачи (панкреасу), услед чега бива нарушен метаболизам беланчевина, угљених хидрата и масти и које је најпознатије по стално повишеним вредностима шећера (глукозе) у крви. Без обзира што је болест одавно позната, може се назвати обољењем савременог доба, будући да је најчешће проузрокована модерним начином живота, од којих су најчешћи: недовољна физичка активност, неправилна исхрана, гојазност и изложеност стресу.
Постоје два основна типа дијабетеса:

• Тип 1 дијабетеса: Организам уопште не производиинсулин. Овај тип дијабетеса се обично јавља код деце и особа млађих од 40 година, али се може срести и код старијих особа.

• Тип 2 дијабетеса: Организам још увек производи инсулин, али у недовољној количини, или организам не реагује на инсулин на уобичајен начин. Овај тип дијабетеса се обично јавља после 40. године живота, али се може срести и код млађих особа са повишеним ризиком за дијабетес.

Повећан ризик да оболе од типа 2 дијабетеса имају особе које:

• имају неког у пододици са дијабетесом,
• старије од 45 година,
• имају прекомерну телесну тежину,
• нису довољно физички активне,
• имају повишен крвни притисак (140/90 mmHg или више)
• имају поремећен метаболизам масти (HDL холестерол < 0,9 mmol/l, триглицериди >2,8 mmol/l),
• жене које су у трудноћи имале дијабетес или су родиле дете теже од 4кг.

За процену ризика, важне су редовне контроле код изабраног лекара.
Најважнији знаци (симптоми) шећерне болести су:
- Претерана жеђ,
- Често мокрење – посебно ноћу,
- Глад,
- Умор / исцрпљеност,
- Замагљен вид,
- Губитак у телесној тежини,
- Свраб по кожи,
- Честе гљивичне инфекције (вагиналне),
- Трњење / пецкање у рукама / ногама,
- Ране које тешко зарастају.
 Ако приметите неке од наведених симптома – обратите се свом изабраном лекару!

За добру контролу шећерне болести неопходно је да:

• Поштујете савете лекара – храните се здраво,
• Будите физички активни,
• Оставите пушење,
• Редовно се контролишете код изабраног лекара,
• Придржавајте се препоручене терапије.

На основу резултата анализе здравственог стања становништва Браничевског округа у 2017. години, од шећерне болести оболело је укупно 566 лица (према броју пријава из здравствених установа), од тога 242 мушког и 324 женског пола. Посматрајући број оболелих од шећерне болести према полу, уочава се да у већини општина Браничевског округа (осим Голубца и Mалог Црнића), жене чешће оболевају од поменуте болести.
Будући да на наследни фактор као фактор ризика не можемо утицати, али оно што се може учинити да би се спречио настанак шећерне болести јесте промена начина живота и исхране, па стога здраве навике треба неговати од малих ногу.
У тексту су коришћени подаци ИДФ, доступни на: http://www.idf.org/ и Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ http://www.batut.org.rs
https://www.worlddiabetesday.org/about-wdd/wdd-2018-19.html
https://www.diabetesselfmanagement.com/blog/getting-ready-for-world-diabetes-day-2018/