ДЕФЕКТОЛОШКИ КАБИНЕТ

У Општој болници „Стефан Високи“ послови и задаци датирају још из периода давних 70-их година, за чије оснивање велику заслугу има дипл. деф. Даница Нектаријевић- логопед. Касније јој се придружују дипл.деф. Душанка Тадић- соматопед, дипл.деф. Оливера Поленек- соматопед, дипл.деф. Мира Вуковић- логопед, дипл.деф. Вукица Спасојевић- сурдоаудиолог и дипл.деф. Милијана Шљукић- логопед.

У оквиру организационе јединице ДЕФЕКТОЛОШКИ КАБИНЕТ основаног 1989. године, послове и задатке данас обављају дипл. деф. Милијана Шљукић- логопед и дипл. деф. Вукица Спасојевић- сурдоаудиолог.
ДЕТЕКЦИЈА (откривање говорних и слушних поремећаја) је битан предуслов за успешност терапије.
ДЕФЕКТОЛОШКА ДИЈАГНОСТИКА се користи самостално у постављању програма рада, као и удружено са дијагностичким методама сродних научних дисциплина (ОРЛ- дијагностика, неурологија, педијатрија и сл.)
ДИЈАГНОСТИКА је утврђивање тачне дијагнозе ради даље рехабилитације батеријом тестова, дефектолошка обрада говорно-слушно оштећеног детета или одраслих. Дијагностика слушних оштећења испитује се субјективном методом- аудиометријом код деце (од 6 год) и одраслих са образложењем и саветом о степену слушног оштећења, његовом превенцијом, заштитним средствима из области дефектологије.
ЕДУКАЦИЈА- индивидуални рад са родитељима- пратиоцима, групни рад са родитељима, терапијска сеанса са децом и одраслима, групни рад са пацијентима.
ПАТОЛОГИЈА којом се бави логопед, почев од закаснелог говорно-језичког проговарања, до свих говорно-језичких поремећаја: дислалија, ринолалија, муцање, развојна дисфазија, дечија афазија, орална и говорна апраксија, поремећај понашања и хиперактивност, поремећај гласа, дислексија, дисграфија итд. Код одраслих особа, појава све већег броја можданих удара (апоплексија), код којих се може јавити губитак или поремећај читања и писања, логопедским третманом читање ће се кориговати, а писање рехабилитовати. Основни задатак у третману апоплексије је развој говора, развој визуелне и слушне перцепције, развој просторне оријентације, корекција читања и рехабилитација писања. Са третманом се почиње већ након неколико дана на одељењу неурологије, наставље се амбулантно после напуштања болнице.
ПАТОЛОГИЈА којом се бави сурдоаудиолог су последице слушног оштећења деце и одраслих насталих у прелингвалном и лингвалном добу. Слушна оштећења (сурдитас) све чешће су удружена са другим поремећајима, менталном ретардацијом, оштећењем вида итд. Многобројни аудитивни уређаји, разне машине у индустрији, градска бука и друго, условили су све већи број слушних оштећења код одраслих, што често захтева слушну амплификацију, а код изненадних глувоћа и говорну рехабилитацију.
РЕХАБИЛИТАЦИЈА- вежбе моторике тела, корекциони третман поремећаја говора и слуха, вежбе за развој и формирање граматичких категораја, испитивање говора и гласа батеријом тестова, вежбе разумевања говора, вежбе разумевања и анализе говора, вежбе за развој експресивног и рецептивног говора, вежбе семантике, рехабилитација ринолалија, палатошизе, муцања, вежбе дисања, релаксације и постављања гласа, вежбе богаћења речника.
ПРЕВЕНТИВНИ И ЕДУКАТИВНИ РАД треба започети још у породилишту. Пракса показује да неки гласови који се јављају веома рано, већ са 2-3 месеца живота, као што је глас (Г), нека деца немају чак и у предшколском узрасту. Мајке треба едуковати на који начин вербално стимулисати своју бебу како не би дошло до поремећаја у развоју говора. Рана дијагностика, како чујуће, тако и слушно оштећене деце, омогућиће бржу и успешнију говорну рехабилитацију.

дипл. деф. Милијана Шљукић,
логопед

дипл. деф. Вукица Спасојевић,
сурдоаудиолог